ČLANSTVO U SAVETU EVROPE

PARTICIPATIVNI STATUS ASOCIJACIJE CIVIS

Asocijacija CIVIS je 18. januara 2008. dobila participativni status pri Savetu Evrope (Dokument SG/Inf (2008)1).

KAKO JE SVE POČELO?

Imajući u vidu da u Savetu Evrope pri jednom od njegovih glavnih stubova - Konferencija međunarodnih nevladinih organizacija (Konferencijia MNVO) nema jedinstvene organizacije koja bi predstavljala interese civilnog društva jugoistočne Evrope, Asocijacija CIVIS se prijavila za participativni status.

U izveštaju Generalnog sekretara Saveta Evrope, podnetog jula 2007, koji se odnosi na usaglašenost Srbije kako sa dužnostima i obavezama, tako i sa implementacijom post-pristupnog programa saradnje, u poglavlju "Sloboda udruživanja" je naglašeno da:

"Skorašnja inicijativa stremi ka aktivnijoj ulozi srpskih i regionalnih nevladinih organizacija u domenu evropskih pitanja, po svoj prilici, kroz dobijanje participativnog statusa u Konferenciji međunarodnih nevladinih organizacija Saveta Evrope. Evropski pokret u Srbiji i Fondacija za mir i rešavanje kriza su početkom juna osnovali CIVIS - Asocijaciju nevladinih organizacija iz jugoistočne Evrope da bi postali međunarodna nevladina organizacija koja uživa participativni status u Savetu Evrope" (Dokument SG/Inf (2007)05).

RAZVOJ PARTICIPATIVNOG STATUSA

Statutarni cilj Saveta Evrope je da postigne bliže jedinstvo među svojim članicama da bi zaštitio i realizovao ideale i principe koji čine njihovo zajedničko nasleđe i da bi potpomogao ekonomski i socijalni napredak. Ovaj cilja i ove misije se ne mogu postići bez konstantnog uvažavanja javnog mnenja i vodećih snaga u Evropskom društvu. Postojanje aktivnog civilnog društva i njegovih nevladinih organizacija, koje su značajan deo Evropskog društva, je važan i nezamenljiv element demokratije. Nevladine organizavije koje imaju ključnu ulogu u održavanju ravnoteže u pluralističkoj demokratiji treba da podstiču aktivno učešće građana u vođenju javnih poslova i da promovišu odgovorno demokratsko građanstvo koje se temelji na ljudskim pravima i jednakosti između žena i muškaraca. Inicijative, ideje i predlozi koji dolaze od civilnog društva se mogu smatrati istinskim osećanjem evropskih građana.

Imajući u vidu sve prethodno rečeno, Savet Evrope je tokom niza godina razvio bogate odnose saradnje sa nevladinim organizacijama od kada je 1952. godine inicirao konsultativni status za međunarodne nevladine organizacije. Pravila saradnje su bila određena Rezolucijom (93) 38 Komiteta ministara sve do novembra 2003.

U želji da podrži aktivnu i konstruktivnu ulogu nevladinih organizacija  i da razjasni, potpomogne i intenzivira saradnju između Saveta Evrope i međunarodnih nevladinih organizacija, Komitet ministara je predložio participativni status za NVO. Rezolucija (2003) 8 koja se odnosi na participativni status je usvojena od strane Komiteta ministara 19. novembra 2003. godine. Sve NVO koje su do tada uživale konsultativni status su automatski dobile participativni status. Sve one su okupljene u Konferenciji međunarodnih nevladinih organizacija (Konferencija MNVO) koja sa Komitetom ministara, Parlamentarnom skupštinom i  Kongresom lokalnih i regionalnih vlasti čini Kvadrilog - izraz za demokratski pluralizam i ključni element za dalji razvoj Evrope građana.

ŠTA JE PARTICIPATIVNI STATUS?

Nevladina organizacija koja se prijavi i ispuni kriterijume za članstvo dobija participativni status. On podrazumeva da ista nevladina organizacija:

• može da podnosi dopise Generalnom sekretaru Saveta Evrope kao i Komesaru za ljudska prava;
• može biti pozvana da obezbedi, kroz svoju specifičnu aktivnost ili iz iskustva, ekspertsko mišljenje o politikama, programima i akcijama Saveta Evrope;
• dobijaće agendu i javna dokumenta Parlamentarne skupštine da bi lakše učestvovala na javnim sednicama Parlamentarne skupštine;
• biće pozivana na jvane sednice Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Evrope;
• biće pozivana da učestvuje u aktivnostima koje za NVO organizuje Sekretarijat;
• biće pozivana da učestvuje na seminarima, konferencijama i skupovima koje se tiču njenog rada, a prema pravilima procedure Saveta Evrope.

• utiče na zemlje članice Saveta Evrope u kojima deluje;
• da bude saslušana u svim telima Saveta Evrope;
• da uspostavi dobre odnose i saradnju sa drugim važnim NVO i da se sa njima udruži  radi postizanja zajedničkog cilja;
• da pristupi dokumentima Saveta Evrope.

KOJE SU OBAVEZE NVO KOJA UŽIVA PARTICIPATIVNI STATUS?

Sa svoje strane, NVO koja uživa participativni status se obavezuje:

• da će biti redovno informisana o aktivnostima Saveta Evrope i napredovanju u postizanju ciljeva koristeći različite izvore informacija, uključujući i internet;
• da dostavi, spontano ili na zahtev različitih tela Saveta Evrope informacije, dokumente ili mišljenja koja su u okviru njenog polja stručnosti po pitanjima koja se razmatraju ili koja Savet Evrope  može da zatraži;
• da radi na promovisanju poštovanja standarda, konvencija i pravnih instituta u zemljama članicama i to u bliskom kontaktu sa lokalnim, regionalnim i nacionalnim NVO;
• da će pružati maksimum publiciteta inicijativama i dostignućima Saveta Evrope u sopstvenim poljima delovanja;
• redovno prosleđuje informacije o standardima, instrumentima i aktivnostima Saveta Evrope kao i informacije Komiteta MNVO svojim članicama, i da osigura da i one aktivno doprinose ispunjavanju obaveza koje nameće participativni status;
• svake četvrte godine podnosi izveštaj Generalnom sekretaru.

TV Journal SAVETA EVROPE

na vrh