ORGANIZACIJA

Organi CIVIS asocijacije su:

• Skupština
• Predsednik
• Izvršni odbor
• Generalni sekretar

Skupštinu čine svi članovi CIVIS asocijacije. Redovno zasedanje skupštine se održava jedanput godišnje. Radom Skupštine rukovodi predsednik CIVIS asocijacije. U slučaju potrebe Izvršni odbor može sazvati vanredno zasedanje Skupštine. Skupština, između ostalog, odlučuje o programu i planu aktivnosti asocijacije, bira predsednika, potpredsednike i generalnog sekretara asocijacije, usvaja budžet i završni račun, odlučuje o prijemu u članstvo i o prestanku članstva.

Predsednik CIVIS asocijacije
Prof. dr Zoran Pusić, predsednik Građanskog odbora za ljudska prava, Hrvatska

CIVIS ima dva počasna predsednika:
Boris Vukobrat, predsednik Fondacije za mir i rešavanje kriza 
† Živorad Kovačević, predsednik Asocijacije multietničkih gradova jugoistočne Evrope- PHILIA

Međunarodni generalni sekretar asocijacije
Ivana Jovanović

Potpredsednici CIVIS asocijacije su:
Aleksandar POPOV, Igmanska inicijativa
Prof. dr Gordana Siljanovska Dakova, Fondacija Kiro Gligorov, Skoplje, Makedonija
Marku Maranaj, Malteser, Skadar, Albanija
† Miljenko Dereta, Građanske inicijative, Beograd, Srbija
Nedeljka Sindik, Unija NVO LIBERTASK, Podgorica, Crna Gora
Vehid Šehić, Forum građana Tuzle, Bosna i Hercegovina
Zef Šalja, Majka Tereza, Priština
Ilona Mihaes, Evroregionalni centar za demokratiju, Temišvar, Rumunija
Attila Pato, Fakultet umetnosti, Univerzitet  Segedinu, Mađarska

Izvršni odbor asocijacije čine predsednik i osnivači:
Prof. dr Zoran Pusić, predsednik Građanskog odbora za ljudska prava, Hrvatska
Aleksandar Popov, u ime Igmanske inicijative
Boris Vukobrat, u ime Fondacije za mir i rešavanje kriza
Đorđe Staničić, u ime stalne konferencije gradova i opština
Maja Bobić, u ime Evropskog pokreta u Srbiji
† Miljenko Dereta, u ime Građanskih inicijativa
Siniša Milovanović, u ime Fondacije za mir i rešavanje kriza
Živka Vasilevska, u ime Centra za razvoj neprofitnog sektora
† Živorad Kovačević, u ime Asocijacije multietničkih gradova jugoistočne Evrope - PHILIA

na vrh